UČI ŠTO HOĆEŠ I ZNAJ ŠTO MOŽEŠ, ALI JEDNO NE SMEŠ NE ZNATI - DA JE DRAGOCENIJE DOBRO VLADANJE I PRIJATELJSTVO, NEGO VELIKO ZNANJE.

Uči što hoćeš i znaj što možeš, ali jedno ne smeš naučiti - na zlo upotrebiti i protiv prijatelja svoje znanje.

Uvek se merila vrednost čovekova po broju prijatelja. Govorilo se koliko dobrih i pravih prijatelja, toliko si jak, toliko vrediš. Kao i sve u našem društvu gde je pravilo, da nema pravila, i prethodna misao gubi na značenju. U posrnulom društvu, gde je moral degradiran gde se ljudi prodaju zbog sitnih ličnih interesa, lako postaju prijatelji ljudima na poziciji, onima od kojih zavise i koji im trebaju u životu.

Svoje nezadovoljstvo i neostvarene životne ciljeve ukoliko ne ostvare u jednom jatu, lako i bez razmišljanja menjaju i preleću u drugo jato. Normalno, prethodno zaboravljaju, novo uzdižu, sve radi ličnih ambicija. A u novom jatu med i mleko. Milina. Dobra pozicija, pri samom vrhu. Bez velikog truda, rada i napora. Uvek neupućeni ali sve se može dok je jakih ljudi. Uz funkciju ide i maksimum svega što se može dobiti. I umesto da čovek bude miran, ušuškan, zadovoljan, đavo umeša svoje prste jer se ništa ne može sakriti i sve izlazi na videlo. Ljudi iz okruženja, oni iz doline upućuju jasne kritike vrhu planine o nepravilnostima, jer oni bolje vide. Vrh vidi dalje, nada se boljem i čeka da se sam uveri. Kada se uveri, kada istina izađe na videlo, kazna je surova i jasna. Crveni karton. Mnogima pada kamen sa srca, skidaju veliko breme sa leđa. Likuju jer ispada da su bili u pravu. Srećni. I kao što obično biva u životu, koga nema bez njega se može. Bolje je da čovek živi bez prijatelja, nego sa prijateljima koje ne može poštovati. Nećemo mrzeti neprijatelje, nije to naša odlika. Neprijatelje mrze samo oni koji ne znaju da neprijatelji nisu neprijatelji, već surovi prijatelji.

Lj. L. Kinče