U Beogradu je 07.04.2010. godine održan sastanak menadžmenta preduzeća sa predstavnicima reprezentativnih sindikata

Sastanak je imao sledeći dnevni red:

1. Aktuelnosti oko izrade Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kao i Osnivačkog akta ciljne organizacije „Srpskih Železnica“ u budućem periodu

2. Mogućnosti cene radnog časa u 2010. godini.

Zoran Sretenović član Centralne radne grupe za izradu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova rekao je da je podgrupama za izradu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova dodeljen zadatak da u saradnji sa Šefovima Sekcija izrade predlog sistematizacije radnih mesta. Dostavljeni su im parametri za izradu sitematizacije i to da Direkcija za infrastrukturu treba da broji 10050 zaposlenih, Direkcija za Prevoz 7150 zaposlenih a Zajedničke službe 1600 zaposlenih. Naglasio je da Trenutno u firmi ima 19107 zaposlenih a 18550 raspoređenih na sistematizovana radna mesta, a ostali su neraspoređeni.

Branislav Petrović predsednik Unije sindikata Srpskih železnica pitao je šta sa viškom zaposlenih, dali će oni biti tehnološki višak.

Bojan Ilkić pomoćnik Generalnog direktora rekao je da po planu poslovanja u 2010. godini u JP „Železnice Srbije“ treba da ostane 18800 zaposlenih. Shodno tome planovi su da se od Vlade Srbije zatraže sredstva iz tranzicionog fonda za dobrovoljni odlazak zaposlenih. JP „Železnice Srbije“ ni jednog zaposlenog neće da proglase tehnološkim viškom tako da svaki zaposleni preko planiranih 18800 zaposlenih ostaće u firmi na radnom mestu na kom se ukaže potreba do trenutka dok se ne steknu uslovi da bude raspoređen Ugovorom o radu na nekom radnom mestu.

Nikić Nebojša predsednik Sindikata izvršnih službi Srpskih železnica rekao je da mi kao sindikalni lideri kao i svi zaposleni na železnici sve mogu da podnesu, i neadekvatnu cenu radnog časa i premeštaj iz jednog sližbenog mesta u drugo ali da neko od zaposlenih po izradi ove sistematizacije ne dobije Ugovor o radu i postane tehnološki višak to nesmemo da dozvolimo. To je već igranje sa ljudskim sudbinama.

Ljubomir Stožinić pomoćnik generalnog direktora odgovorio je da neće biti tehnološkog viška ali u svakom slučaju ne mogu da dobiju Ugovore kao i svi ostali zaposleni.

Nikić Nebojša predsednik Sindikata izvršnih službi Srpskih železnica postavio je pitanje dali je Holding zamišljen kao dva posebna preduzeća.

Ljubomir Stožinić pomoćnik generalnog direktora odgovorio je da je to u ovom trenutku nemoguće i da se planira da to budu zavisne celine a nikako dva nezavisna preduzeća.

Žarko Dimić predsednik Nezavisnog sindikata železničara srbije pitao je ko je naredio članovima podgrupa i Direktorima Sektora da predloge za sistematizaciju čuvaju u tajnosti i da ne prezentuju nikom čak ni šefovima stanica, čak se pozivaju na Vas kao članove centralne radne grupe da ste im vi izričito naredili da svoje predloge sistematizacija ne prezentuju nikom.

Bojan Ilkić i Zoran Sretenović bili su izričiti da im od članova centralne radne grupe to niko nije zabranio, čak su sve podgrupe bile u obavezi da predlog sistematizacije odrade u saradnji sa Šefovima Sekcija i organizacionih jedinica.

Bojan Ilkić je rekao da što se tiče cene radnog časa u 2010. godini postoje nekoliko varijanti. Ako ostane ovaj broj zaposlenih cena rada je zagarantovana do kraja godine od 60.00 dinara. Po Planu poslovanja planirano je da iz firme do kraja 2010. godine ode 500 zaposlenih da možemo da zaposlimo 150 novih. Ako se ovaj plan ostvari, kao i da Vlada Republike Srbije usvoji rebalans Plana poslovanja i odobri povećanje budžetskih sredstava u vrednosti od planiranih 328 miliona moguće je povećanje cene radnog časa za nekih 3,oo dinara.

Branislav Petrović pitao je da li to znači da poslovodstvo JP „Železnice Srbije“ već ima neke garancije za dobijanje tih 328 miliona.

Ljubomir Stožinić odgovorio je da su to samo neki planovi i usmeni dogovori ali da nema nikakvih garancija ni obećanja.

Nebojša Nikić nadovezujući se na diskusiju rekao je da ako već imamo zagarantovanu cenu od 60,oo dinara do kraja godine za ovaj broj zaposlenih a nemamo nikakvih garancija za rebalans Plana poslovanja i time mogućnost povećanja cene radnog časa, zašto radimo novu sistematizaciju i time unosimo nemir i nervozu svim zaposlenima.

Bojan Ilkić odgovorio je da i ako ne postoji mogućnost zadovoljenja naših potreba ne odlaže neše obaveze kao Javnog preduzeća i budžetskog korisnika Republika Srbije. Po Buz alem Hamiltonu konsultantskoj kući koja je 2006. godine izradila Program poslovanja, predviđeno je da ova firma ostane na 15000 zaposlenih. Uz pomoć stručnih timova iz JP „Železnice Srbije“ i Vas kao reprezentativnih sindikata tada smo uspeli da se izborimo da u firmi ostane 18800 zaposlenih. U 2009. godini uz pomoć reprezentativnih sindikata uspeli smo da od Vlade Srbije bukvalno iskukamo rebalans budžetskih sredstava i povećamo cenu radnog časa i zahvaljujući tom uspehu sada imamo cenu od 60,oo dinara. Verujemo da i u ovom slučaju kada zahtevamo rebalans budžetskih sredstava neće da izostane vaša pomoć.

Ljubomir Stožinić se nadovezao na diskusiju i rekao da Partnerski odnos Preduzeća i reprezentativnih sindikata mora da postoji a naročito u ovakvim situacijama kada mi kao poslodavac to od Vas i očekujemo. Nikada do sada pomoć reprezentativnih sindikata nije izostala kada je bilo potrebno realizovati neke zahteve prema Vladi Republike Srbije a ticalo se interesa svih zaposlenih na železnici.